Šta očekujete od prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu koji bi trebalo da bude usvojen na jesen?
Očekujem mnogo. Mislim da smo neke značajne procese pokrenuli u proteklih godinu dana i da javnost već nazire obrise novog, strateškog pristupa prema našem rasejanju. Verujem da će usvajanje prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu biti i formalni početak nove i odgovornije politike a svi treba da se zamislimo nad činjenicom da tri miliona naših ljudi živi van granica zemlje. To je dokaz da je decenijama vođena pogrešna politika i zato nam je potreban novi početak.
Usvajanjem ovog zakona jasno ćemo demonstrirati našu odlučnost da poštujemo međunarodno pravo i zapadne standarde ponašanja ali i da štitimo naše državne i nacionalne interese i gajimo najbliže ekonomske, političke i kulturne veze sa našim sunarodnicima rasutim po celom svetu. To je naše pravo ali podsetiću Vas, i Ustavna obaveza.
Iako još nije pušten u skupštinsku proceduru, Predlog zakona o amnestiji već je podelio domaću javnost. Kakva rešenja predviđa ovaj zakon i zašto se odustalo od mogućnosti otkupa vojnog roka? Hoće li on konačno rešiti problem naših ljudi u inostranstvu koji nisu služili vojsku?
– Ministarstvo za dijasporu iniciralo je usvajanje Zakona o amnestiji kao znak dobre volje i pruženu ruku države mladim ljudima i u zemlji i u dijaspori. Ovim zakonom od krivičnog gonjenja biće amnestirani svi državljani Srbije koji vojnu obavezu nisu regulisali na zakonom predviđen način. To podrazumeva povlačenje krivičnih prijava i obustavu sudskih postupaka. Zakon o vojnoj obavezi, koji će na jesen biti usvojen sinhronizovano sa zakonom o amnestiji, predviđa da vojni obveznici koji su napunili 30 godina automatski prelaze u rezervni sastav što je prelazno rešenje po potpune profesionalizacije vojske. Otkupa vojnog roka neće biti jer to nije u skladu sa Ustavom.
Reforma i prilagođavanje sistema odbrane evro-atlantskim standardima pri samom je kraju, pa je izvesno da ćemo početkom 2011. godine imati modernu i potpuno profesionalizovanu vojsku koja će biti u stanju da odgovori svim bezbednosnim izazovima i u tom smislu dajem punu podršku ministru Šutanovcu koji je na ovom polju mnogo učinio.
Najavili ste i moguću izmenu izbornih zakona, kako bi predstavnici dijaspore dobili svoja mesta u Skupštini. Na koji način bi ovo moglo da bude realizovano?
– Ova ideja je zanimljiva i o njoj bi zaista trebalo ramisliti posebno imajući u vidu iskustva nekih zemalja koje imaju brojnu i uticajnju dijasporu, kao na primer Italija ili Hrvatska u kojima dijaspora ima svoje predstavnike u parlamentu. Dosadašnja praksa glasanja u inostranstvu nije dala dobre rezultate jer su troškovi održavanja izbora bili veliki a učešće birača simbolično. U sklopu reforme izbornog zakonodavstva Ministarstvo za dijasporu daće predloge koji bi u realnom životu dali mogućnost našim ljudima u dijaspori da glasaju a da u isto vreme troškovi budu prihvatljivi i da ljudi ne moraju da putuju nekada više od hiljadu kilometara da bi iskoristili pravo glasa. Ako se bude ispostavilo da je interesovanje za učešće na izborima veliko mislim da bi u jednoj otvorenoj javnoj debati došli do zaključka da bi kroz učešće nekoliko poslanika u radu Skupštine Srbije,našu dijasporu čvršće politički vezali za Srbiju a od toga bi svi imali koristi.
Kakav je položaj srpskog naroda u državama Balkana, gde su njihova prava naročito ugrožena, i šta država tim povodom može da uradi?
– Strateški cilj države Srbije je da budemo ekonomski i politički lider na zapadnom Balkanu i za to bez sumnje imamo potencijala ali to podrazumeva i obavezu da budemo lider i u politici razvoja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Sa druge strane imamo obavezu da podržimo naše sunarodnike u ostvarivanju njihovih, međunarodnim standardima zagarantovanih prava koja su u većoj ili manjoj meri, na jedan ili drugi način ograničena u većini zemalja u regionu. Ipak, veliki sam optimista da ćemo stvari brzo popravljati jer sve ove zemlje su opredeljenje za EU koja je po pitanju poštovanja ljuskih i manjinskih prava, na sreću neumoljiva.
Prvim Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu predviđeno je i formiranje Saveta za Srbe u regionu na čijem čelu će biti predsednik Republike i siguran sam da će ovo telo imati veoma važnu ulogu u još aktivnijoj politici koju će Srbija voditi u regionu.
Zatražili ste otvaranje Generalnog konzulata u Skadru jer su prava Srba u Albaniji ugrožena. Na koji način se krše njihova prava? Da li bi zbog ovog istog problema i u drugim zemljama trebalo otvoriti konzulate, i u kojim?
– Prava pripadnika srpskog naroda u Albaniji se drastično krše, to je godinama išlo dotle da su naši sunarodnici bili primorani da uzimaju čak i albanska prezimena, a o odsustvu bilo kakvih manjinskih, politčkih i kulturnih prava da i ne govorimo. Otvaranjem konzulata u Skadru jasno bi smo stavili do znanja našim sunarodnicima da Srbija stoji iz njih. S obzirom na broj naših ljudi potreba za otvaranjem konzulata postoji i u Crnoj Gori, Kninu ali i u Melburnu, na zapadnoj obali SAD i jos nekim gradovima….Iako nismo resorno zaduženi, ovu su naš dobronamerni predlozi a Ministarstvo spoljnih poslova će u sklopu reforme mreže naših diplomatsko-konzularnih predstavništva, u skladu sa političkim i ekonomskim okolnostima doneti odgovarajuće odluke.
Da li ste upoznati, da li će sva naša konzularna predstavništva u inostranstvu do kraja godine dobiti adekvatnu opremu za izdavanje biometrijskih pasoša? Na koliko mesta naši građani u inostranstvu trenutno mogu da vade dokumenta?
– Državni organi čine maksimalan napor da do kraja godine omogućimo svim državljanima da dobiju nove pasoše. Uveren sam da ćemo u potpunosti u tome uspeti sa svim zainteresovanim koji prebivalište imaju u Srbiji a nadam se i u dijaspori. Ministarstvo unutrašnjih poslova na našu inicijativu izašlo je u susret našim sunarodnicima iz dijaspore da po hitnom postupku mogu da izvade pasoše tokom boravka u Srbiji i zato ovom prilikom apelujem na sve njih koji odmor provode u otadžbini da iskoriste ovu mogućnost. Najviše gužve i najviše tehničkih problema u ovom trenutku ima na kozularnim područjima gde je najveća koncentracija dijaspore – u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, ali i to će se rešiti.
Na koji način dijaspora može da pomogne Srbiji u ekonomskoj krizi?
– Suprotno prognozama većine ekonomskih analitičara dijaspora ni ove godine nije izneverila! Prihodi Srbije po osnovu deviznih doznaka iz dijaspore u prvih šest meseci ove godine nisu opali i može se očekivati da do kraja godine u zemlju po ovom osnovu uđe čak 5 milijardi dolara i da dostignu učešće u društvenom bruto proizvodu od blizu 15%. U godini ekonomske krize ovaj devizni priliv je dragocen za očuvanje makroekonomske stabilnosti, stabilnosti deviznog kursa, ali i životnog standarda građana. U ovoj godini, procena je da će svaki punoletni gradjanin u proseku od deviznih doznaka dijaspore prihodovati oko 770 dolara a imajući u vidu da će prosečna godišnja plata u Srbiji u 2009.godini iznositi oko 5700 dolara, jasno je koliko dijaspora doprinosi da se u Srbiji živi bolje nego što uspemo da stvorimo.
Ima li najava većih investicija naših ljudi koji žive u inostranstvu?
– Naši investitori iz dijaspore od 2000.godine uložili su više od 500 miliona dolara u naša mala i srednja preduzeća što odgovara zbiru svih ostalih stranih investicija ako se izuzmu prihodi od privatizacije. U ovim kompanijama danas radi više od 20 000 ljudi što je impozantan broj imajući u vidu ekonomske okolnosti. Ove godine ne očekuju se obimne investicije iz bilo kojih izvora, ali moramo spremiti konkretne projekte za sve investitore za prvi dan nakon otpočinjanja ekonomskog oporavka. Ukoliko konkretnim potezima uverimo investitore iz dijaspore da smo se konačno promenili, siguran sam da će ljudi našeg porekla biti među vodećim investitorima i jedan od ključnih oslonaca našeg budućeg privrednog razvoja.
Izvor: Večernje novosti
