O neobičnom prijateljstvu ruskog književnika Lava Nikolajeviča Tolstoja i poslastičara iz Pirota Lazara Ćirića, zvanog Konzul Laza, u zvaničnim muzejskim arhivama danas više nema originalnih pisanih tragova.
U Muzeju Ponišavlja u Pirotu kažu da je jedno od dva pisma – koja je 1909. i 1910. godine slavni pisac iz Jasne Poljane uputio pirotskom poslastičaru – a koje je čuvano u ovoj ustanovi, pre nekoliko godina preuzeo neko iz Ćirićeve porodice i da od tada više nije vraćano u muzejski arhiv.
Drugo pismo je bilo kod porodice, ali ni njegova današnja sudbina nije poznata.
Blic je uspeo da dođe do kopije pisama, koje ne samo da danas jedina čuvaju od senke zaborava priču o nesvakidašnjem prijateljstvu već su na neki način i deo književne baštine. Kopiju je svojevremeno uspeo da napravi novinar dokumentarista iz Niša Zoran Veličković, a koliko su ona dragocena, govori i to da se za njih upravo zainteresovao Muzej Lava Nikolajeviča Tolstoja iz Jasne Poljane u Tuljskoj oblasti kako bi, u godini u kojoj se obeležava 100 godina od smrti čuvenog pisca, bila kompletirana njegova zaostavština.
– O dopisivanju Ćirića sa Tolstojem saznao sam pre dvadesetak godina od Ćirićevog sina Save Savića, koji je u međuvremenu preminuo. On mi je tada ispričao da je njegov otac učio za poslastičara u inostranstvu, gde je stupio u pokret Tolstojevaca i gde je počeo da izučava njegovu literaturu. Po povratku u Pirot, sve je više bio zaokupljen pitanjima vere i problemima morala, tako da mu je životna želja bila da ode u Jasnu Poljanu, upozna Tolstoja i „umoli ga da mu razjasni kako da razume njegova odstupanja od shvatanja zvanične pravoslavne crkve“. No, kako zbog mnogih porodičnih problema to nije uspeo da učini, odlučio je da se grofu Tolstoju obrati pismom, priča Veličković, koji je svojevremeno snimio reportažu za RTS u kojoj se mogu videti originalna pisma.
Po Savićevom sećanju Ćirić se Tolstoju obratio sledećim rečima: „Brate Lave Nikolajeviču, otkrili ste pravu Hristovu nauku. I ja sam željan Vaših saveta da bih olakšao svoj položaj na zemlji, koji je često mučan, i da bih sa što manje grehova proživeo ovaj jadni život zemaljski.“ Kada je u Pirot stiglo pismo sa poznatim potpisom uvaženog ruskog književnika, to je bio pravi događaj jer je i odgovor Tolstoja takođe imao isti nivo „bratske“ prisnosti.
„Dragi brate, položaj u kome se vi nalazite nije isključivo Vaš položaj. Svi ljudi koji žele da žive hrišćanskim životom nalaze se u tom položaju. I hrišćansko učenje po tome je i veliko, što nema takvog položaja u kome bi njegovo ispunjenje bilo nemoguće. Njegovo ispunjenje je u jednome: u ljubavi prema Bogu i bližnjemu. Ljubav prema Bogu je ljubav prema višem savršenstvu, a ljubav prema bližnjemu je jednako poštovanju i ljubavi prema svim ljudima. I jedna i druga ljubav mogu se iskazati u svakom mogućem položaju“, napisao je Tolstoj u prvom pismu upućenom 1909. godine poslastičaru iz Pirota.
U drugom pismu Tolstoju Lazar se interesovao gde najbliže može da kupi njegova dela. Tolstoj mu 20. januara 1910. godine šalje pismo kojim ga upućuje na izdavačku kuću u Burgasu i na izvesnog Jovana Maksimovića iz Beograda, odakle Lazar posle nabavlja knjige.
-Tolstojeva pisma su za njega činila nešto najsvetije, što mu je sav život činilo ponosnim i srećnim. „Konzul Laza“ je, po rečima njegovog sina, do kraja života čuvao oba Tolstojeva pisma okačena u poslastičari, u kojoj su mogle da se nađu i Tolstojeve knjige i slike, priča Veličković.
Konzul Laza je bio svetski čovek, neobičan za tadašnje pirotske prilike. Letovao je porodično na planini, u Pirot je doneo mnoge specijalitete sa Zapada i širio je saznanja o pravilnoj ishrani.
Učio zanat od Hamburga do Sidneja
Lazar Ćirić je rođen početkom osamdesetih godina pretprošlog veka. Otišao je u beli svet 1897. godine kao mladić da izuči poslastičarski zanat. Put ga je nosio kroz Hamburg, Hanover, Keln, Kasel, Libek, Hag… Pošto je izučio za poslastičara, pola godine je živeo u Londonu, a potom se preselio u Sidnej na dalje usavršavanje, gde je i stupio u kontakt sa pokretom Tolstojevaca i počeo da čita dela Lava Nikolajeviča. Knjige je čitao i po nekoliko puta, a po povratku u rodni Pirot, čuvao ih je u poslastičari pored Tolstojevog portreta. Bio je pretplaćen na časopis Tolstojevaca „Vazroždenije“, koji mu je poštom stizao iz Burgasa. Posebno je rado čitao Tolstojevu knjigu „Vaskrsenje“ da bi odgonetnuo Tolstojevo gledanje na svetu tajnu pričešća. Poslastičara „Zdravljak“ se nalazila na mestu današnje Robne kuće u centru Pirota, na uglu ulica Nikole Tesle i Dragoševe. Lazar Ćirić, kojem su sugrađani nadenuli nadimak Konzul Laza upravo zato što je proputovao pola sveta, upokojio se 1958. godine.
Glas na fonografu
„Divnog li čuda: čovek nestane, niče iz njega trava, a glas mu još uvek traje. Kao da u tome ima neke nade. Ko zna šta će nauka vremenom postići? Neka bude što više ljudi od kojih valja nešto sačuvati – njihovu muziku, njihov glas, mudru reč, nešto njihovo živo. Koliki divni zvuci, koliki plemeniti glasovi biće oteti zaboravu.“ Glas ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, koji je umro pre tačno 100 godina, sačuvan je zahvaljujući fonografu, izumu koji je dobio na poklon od naučnika Tomasa Edisona. Veličković poseduje i kopiju tog snimka.
Dokumentarista
Zoran Veličković, koji čuva kopije Tolstojevih pisama, prvi je napravio i priču o divljim konjima na Suvoj planini, kao i reportažu i čudotvornim Najdanovim krugovima u Maloj Krsni i Mokri kod Bele Palanke.
