Lipidi su neophodni za unos energije uopšteno i neizostavni su za bebin razvoj nervnog sistema posebno. Lipidi imaju ulogu da dopuste apsorpciju vitamina A, D, E i K.
Vitamin E antioksidativni efekti, prisutna u nekim uljima kao što su suncokret, osmišljeni su kako bi zaštitili stanice beba.
Vitamin A, koji se nalazi u masnim materijama životinjskog porekla, kao što su puter, neophodan je za razvoj očiju deteta.
Vitamin D pomaže kalcijumu u formiranju kostiju deteta.
Lipidi ili masti su neophodne za razvoj mozga fetusa, davanje vitamina i eteričnih masnih kiselina koje zavise od formiranja i funkcionisanju nervnog sistema i za dete. Štaviše, trudnoća uzrokuje povećanje normalnih nivoa lipida (holesterola i triglicerida) u krvi, što odražava rastuće veće energetske potrebe majke i deteta te se ne odnose na vrstu hrane.
Sugerišemo bogat unos masnoća iz različitih izvora: 20 – 30 g butera, lako probavu i bogate vitamina A – 2 kašika biljnog ulja iz repica, soje, suncokreta – ostatak obezbeđuje namirnice poput mesa , ribom, itd.
Proteini
Preporučeno uzimanje proteina je 70 g po danu za trudnice, bilo da su životinjskog porekla i povrća: meso, riba, jaja, mleko, sir, hleb, itd. Uopšteno, prehrana za trudnice ili čak pokrivač preko dnevne potrebe proteina, osim za žene koje pripadaju u grupe visokog rizika. Formacije, održavanje i obnova tkiva u telu fetusa i majke zahtevaju značajnu akumulaciju rezervi proteina. Količine proteina se postepeno povećavaju tokom trudnoće, dostizanje ukupno od 70 g dnevno je u trećem kvartalu. Prave se rezerve proteina koje će služiti u drugoj polovini trudnoće.
20 grama proteina obezbeđuju (opcionalno):
– 100 g mesa (riba, piletina)
– 2 jaja
– pola litre mleka
– 4 jogurta
– 180 g kravlji sir
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidrati su potrebni u trudnoći jer oni daju energiju. Njih sadrže hleb, krompir, žitne kaše i razni slatkiši. Ovu hranu treba umereno uzimati jer ona goji, ali svakako mora zauzeti svoje mesto u vašoj ishrani i to pogotovo hleb spravljen od raznih vrsta žita.
Pojedite svakog dana najmanje tri kriške hleba sa buterom i to hleba od bilo koje vrste žita ili hleba kome su dodati drugi hranljivi sastojci. Isto tako je dobro pojesti svakoga dana za doručak ili večeru porciju žitne kaše ili kuvanog žita u zrnu.