Zdravstvene koristi vožnje bicikla
Vožnja bicikla je istovremeno zabava i sjajan način vežbanja. Ima izvrstan uticaj na kardiovaskularni sastav povećavajući telesnu spremnost.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u zapadnim civilizacijama, najviše visoki krvni pritisak, arterioskleroza, infarkt miokarda i moždani udar.
Redovno sprovođenje vežbi izdržljivosti koristeći vožnju biciklom, plivanje, hodanje rezultuje velikim kardiovaskularnim, mišićnim i metaboličkim prilagodbama koje vode povećanju radnih kapaciteta i izdržljivosti, a kod toga i pozitivni učinak na srčanu frekvencije i krvni pritisak. Te adaptivne koristi počinju rasti kod vežbanja gde je srčana frekvencija 60 % maksimalne, 30 minuta, četiri puta godišnje.
Srčani sastav
Glavni činilac u povećanom kapacitetu vežbanja s aerobnim vežbama, je povećanje minutnog volumena srca, količine krvi koju srce izbaci u jednoj minuti. Kod mlađih i sredovečnih muškaraca i žena, ovo povećanje minutnog volumena srca igra veću ulogu u povećanju izvođenja vežbanja, nego što ima povećano iskorištavanje kiseonika u skeletnim mišićima.
Kako se maksimalna srčana frekvencija ne menja, a može biti čak i manja, u vremenu treninga, za povećanje minutnog volumena jedino je odgovoran veliki udarni volumen, količina krvi koja se izbaci u jednom srčanom udarcu. Minutni volumen srca = udarni volumen x srčana frekvencija. Povećanje udarnog volumena je posledica hipertrofije leve komore (sportsko srce) i povećanja kontraktilne sposobnosti srca, verovatno posredovanjem autonomnog živčanog sastava.
Skeletni mišići
Skeletni mišići čine više od polovine telesne težine kod vitke osobe. Ove mišićne stanice sadrže dve belančevine – aktin i miozin – koje stimulirane živčanim impulsima, u hemijskom međudelovanju, skraćuju mišićno vlakno.
Postoje dva tipa mišićnih vlakana: tip I., ili sporotrzajna, i tip II. ili brzotrzajna. Sporotrzajna vlakna su efikasnija, jer koriste i masti i ugljenohidrate za energiju i ona su glavna mišićna vlakna koja koriste 70 – 80% VO2 max. (naknadno objašnjenje). Brzotrzajna vlakna, su nasuprot, manje efikasna i koriste uglavnom glikogen kao gorivo, a učestvuju u sprinterskim aktivnostima gde se sportista približava 100% svojih sposobnosti. Iako merenje sporo i brzotrzajnih vlakana uglavnom zavisi od genetskih činilaca, ova mera može se postupno menjati (često godinama), s tekućim programom treninga.
Dok se vozi bicikl, telo je u dobrom, rasteretnom položaju sedeći u sedlu, pa suprotno od trčanja, nema stresa na zglobove nogu, što dovodi do smanjenja ozleda prenaprezanja.
Potrošnja kiseonika
Potrošnja kiseonika u mišićima, izražena kao VO2, govori o količini kiseonika koji se potrošio za stanični metabolizam i proizvodnju energije kroz određeno vremensko razdoblje. Maksimalna potrošnja kiseonika, VO2 max. je lična gornja granica aerobnog, o kiseponiku, zavisnog metabolizma. Ona zavisi od nekoliko činilaca koji uključuju kapacitet pluća, srčanu frekvenciju, broj crvenih krvnih zrnaca i njihov sadržaj kiseonika odnosno hemoglobina, i sposobnost mišića za preuzimanje kiseonika iz krvi. Povećana sposobnost radnog mišića za preuzimanje kiseonika iz krvi, je zajedno s povećanjem minutnog volumena srca, glavni činilac u povećanju VO2 max. kod treniranja.
Povećana sposobnost mišića za prihvat kiseonika iz krvi je rezultat povećanja broja i veličine mitohondrija i povećanja aktivnosti metaboličkih enzima u mišićnim stanicama, kao i povećanja broja kapilara koje snabdevaju mišićne stanice. Ukupan rezultat je povećanje količine kiseonika koji se preuzme iz krvi, u jednom prolazu kroz mišić (arterijsko-venska razlika kiseonika). Kada je naprezanje veće od VO2 max., stanični zahtevi za energijom prestižu sposobnost kardiovaskularnog sastava za isporuku kiseonika, počinje kiseonik nezavisna ili anaerobna prizvodnja energije.
Sve navedeno čini svakodnevni život kvalitetnijim i značajno smanjuje rizike kardiovaskularnih bolesti, danas ubice broj jedan. Treba takođe napomenuti osećaj zadovoljstva nakon fizičkog treninga. Taj osećaj nije samo mentalni, nedodirljiv, nego se javlja zbog otpuštanja određenih molekula u mozgu, endorfina, čija su meta opioidni receptori na centrima zadovoljstva u mozgu, u limbičkom sastavu i mezencefalonu.
I na kraju, ali ne i manje važno, vožnja biciklom je sjajan način gubitka telesne težine. To takođe smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i istovremeno se dobiva emocija dobrog osećanja uzrokovana gubitkom suvišnih kilograma i bolje telesne figure.
